No­vo­go­di­šnji kon­cert uče­ni­ka Mu­zič­ke ško­le „Vi­da Ma­tjan”, dru­gi za­re­dom, oku­pio je oko 30 mla­dih iz­vo­đa­ča od pr­vog raz­re­da ni­že mu­zič­ke ško­le do ma­tu­ra­na­ta, od ko­jih su naj­mla­đe bi­le kla­vi­rist­ki­nje Vje­ra Ra­du­lo­vić, Po­li­na Ko­ro­bo­va i Ka­ta­ri­na Be­lan i vi­o­li­nist­ki­nja Da­ni­ca Ne­šić, uče­ni­ce pr­vog raz­re­da ni­že mu­zič­ke ško­le, te Anja Ni­ko­lić, fla­u­ta, uče­ni­ca dru­gog raz­re­da. Pr­vi ko­ra­ci i zvu­ci na sce­ni, dječ­ji osmi­je­si i na­klo­ni pu­bli­ci, iza­zva­li su sim­pa­ti­ju i to­ple apla­u­ze pri­sut­nih, ko­ji su ima­li pri­li­ku da uži­va­ju u ra­zno­vr­snom i bo­ga­tom pro­gra­mu. Uče­ni­ci tre­ćeg i če­tvr­tog raz­re­da pred­sta­vi­li su se u kla­sa­ma kla­vi­ra: Sta­si­ja Pe­ro­vić, Ana Do­lja­ni­ca; vi­o­li­ne: Vje­ra Ra­du­lo­vić i Ana­sta­si­ja Mi­li­no­vić; gi­ta­re: Da­mjan Sta­ni­šić i sak­so­fo­na: Fi­lip Ko­va­če­vić. Pred­sta­vi­li su se i Kar­lo Đur­đe­vić, kla­vir, Lu­ka Br­ka­no­vić, gi­ta­ra i gi­tar­ski duo: Va­nja Jan­ko­vić - So­nja Te­šo­vić, uče­ni­ci še­stog raz­re­da ni­že mu­zič­ke ško­le. U dru­gom di­je­lu kon­cer­ta do­mi­ni­ra­li su uče­ni­ci sred­nje ško­le, u so­lo na­stu­pu: fla­u­tist­ki­nja Jo­va­na Mr­šu­lja, pi­ja­ni­sti An­dri­ja­na Jo­va­no­vić i Dar­ko To­mi­čić, gi­ta­ri­sta Re­lja Ća­la­san, so­lo-pje­va­či­ce Mi­li­ca Ri­sti­če­vić i Jo­va­na Mi­lje­no­vić, te duo tru­ba­ča: Bo­ško Bi­smi­ljak i Ste­fan Kne­že­vić. Vi­o­li­nist­ki­nje Bo­ba­na Te­šić i Ti­ja­na Sta­ni­šić, uče­ni­ce dru­gog raz­re­da sred­nje ško­le, kla­sa prof. Mi­le­ve Kri­vo­ka­pić, po­red so­lo-na­stu­pa, iz­ve­le su „Ob­li­vi­on“ Asto­ra Pja­co­le u kla­vir­skom tri­ju sa prof. Lji­lja­nom Ka­ra­džić. Uče­ni­ci se rje­đe od­lu­ču­ju za vi­o­li­nu, jer je to in­stru­ment ko­ji tra­ži po­seb­no za­htjev­nu teh­ni­ku i ve­li­ku po­sve­će­nost.
-To je pr­ven­stve­no za­to što je na po­čet­ku ja­ko te­ško do­bi­ti ton na vi­o­li­ni, svi to upo­re­đu­ju sa gu­sla­ma, sa „pi­šta­njem“, „skvi­ča­njem“, ali tek po­sli­je se do­bi­je onaj pra­vi zvuk vi­o­li­ne ko­ji je­ste li­jep, uz mno­go vje­žbe i upor­no­sti. Svi zna­ju, kla­vir – to su dir­ke, to je od­mah di­van zvuk, fla­u­ta, sve se na­u­či, ni­je­dan od tih in­stru­me­na­ta ni­je la­ko na­u­či­ti, sve ima svo­ju te­ži­nu na svoj na­čin. Lju­di to ge­ne­ra­li­zu­ju, ali ni to što vi­o­li­na „pi­šti“ na po­čet­ku, ni­je mi sme­ta­lo da je iza­be­rem, ka­že Ti­ja­na Sta­ni­šić. Ova go­di­na je tak­mi­čar­ska za gu­da­če, u di­sci­pli­na­ma so­lo i ka­mer­ni an­sam­bli-du­e­ti, ta­ko da će ona i Bo­ba­na za­jed­no svi­ra­ti i na ovom tak­mi­če­nju. Za sa­da pri­pre­ma­ju so­lo kom­po­zi­ci­je, a po­čet­kom po­lu­go­di­šta po­če­će i sa pri­pre­mom du­e­ta.
So­pra­nist­ki­nje Aj­na Ka­le­zić, kla­sa so­lo-pje­va­nja prof. Mi­li­ce La­lo­še­vić i Dar­ja La­za­ren­ko, kla­sa prof. Alek­san­dre Ma­gud, uspje­le su da bes­pre­kor­no ot­pje­va­ju pje­sme Ve­ke­r­li­na i Vi­val­di­ja, s ob­zi­rom da su bi­le pre­hla­đe­ne. Ova­kvi kon­cer­ti su li­je­pa pri­li­ka da pred­sta­ve svo­ja vo­kal­na do­stig­nu­ća i ujed­no da se kriz na­stu­pe pri­pre­ma­ju za re­pu­blič­ko tak­mi­če­nje u ka­te­go­ri­ji vo­kal­no-in­stru­men­tal­nih sa­sta­va. Za­jed­no i li­je­po funk­ci­o­ni­šu, ukla­pa­ju im se bo­je gla­so­va, li­je­po sa­ra­đu­ju i li­je­po mu­zi­ci­ra­ju, ka­že prof. La­lo­še­vić.
Bo­ško Tuj­ko­vić, har­mo­ni­ka i Ta­ma­ra Živ­ko­vić, fla­u­ta, uče­ni­ci pr­vog raz­re­da sred­nje mu­zič­ke ško­le, za­bli­sta­li su u kom­po­zi­ci­ji „Igra sa­blji“ A. Ha­ča­tu­ri­ja­na, ko­ju su pri­pre­mi­li uz po­moć prof. Go­ra­na Še­va­lje­vi­ća.
- Pra­va je uži­van­ci­ja kad se za­jed­no na­stu­pa na sce­ni, dru­ga­či­je ne­go so­lo, kao ne­ka vr­sta igre. Ma­nje je tre­me, tu je po­dr­ška dru­go­ga, te je mno­go lak­še ne­go kad si sam na sce­ni, ka­žu uglas Ta­ma­ra i Bo­ško. Sak­so­fo­ni­sta Ser­gej Stoj­ko­vić, uče­nik če­tvr­tog raz­re­da ni­že mu­zič­ke ško­le, kla­sa prof. Go­ra­na Tur­ka­lja, pred­sta­vio se „Hu­mo­re­skom“ A. Dvor­ža­ka. Pri­pre­mao je kom­po­zi­ci­ju mje­sec da­na, vo­li mu­zi­ku i ra­do na­stu­pa na ova­kvim kon­cer­ti­ma. Sa­vla­dao je tre­mu, ko­ja ga je ovo­ga pu­ta „zdr­ma­la“. Sve je is­pa­lo ka­ko tre­ba, pri­jao mu je apla­uz pu­bli­ke i po­dr­ška ko­ju mu pru­ža­ju otac Milenko i pro­fe­sor Go­ran. Za Ser­ge­ja je ovaj kon­cert „in­spi­ra­ci­ja za ljep­še shva­ta­nje ove No­ve go­di­ne“.
M.D.Po­po­vić